Recenzija s Grossmana - Time Lapse

Postoje žanrovi koji iziskuju u najmanju ruku pristojna financijska sredstva da bi se film uopće snimio. U tu grupu spada SF - efekti moraju biti profesionalni, glumci dovoljno sposobni, a priča pod kompletnom autorskom kontrolom. SF nije žanr za debitante, posebno nije za debitante bez jakih kontakata u industriji.

Bradley King je debitant, ali Time Lapse je izuzetno efektan film pod punom kontrolom snimljen sa skromnim sredstvima. Tajna je u odličnoj, intrigantnoj ideji, dobroj razradi i vrlo pametnom scenariju koji počinje s SF premisom, ali dalje ide po mehanici ekonomičnog trilera koji se skoro cijeli događa u jednom stanu, s troje glavnih likova i nekoliko epizodista.

Troje cimera živi u stanu u zatvorenom apartmanskom kompleksu. Finn (O'Leary) je domar i propali slikar koji pati od kreativne blokade. Callie (Panabaker) je njegova devojka, konobarica i wannabe spisateljica. Jasper (Finn) je baraba, sumnjivi tip sklon kockanju. Gazda kompleksa ih pošalje da vide što se dešava sa susjedom, usamljenim znanstvenik (Rhys-Davies) koji kasni s rentom, gomila račune i nepokupljene novine.

Ispostavi se da je znanstvenik nastradao u svom podrumu, ali mnogo zanimljivija stvar se nalazi u njegovom stanu: ogromna kamera pričvršćena za pod, uperena prema stanu naših troje junaka. Znanstvenik bi bio običan voajer da kamera nema jednu malu specifičnost: izbacuje slike iz budućnosti, preciznije točno 24 sata unaprijed.

Više pročitajte na FAK portalu.