Zvuk je priča za sebe

Dva sata. Toliko je trebalo redatelju Brillanteu Mendozi da dođe do dogovora s kino operaterom u dvorani Palais oko razine zvuka u filmu ‘Serbis’, jednom od favorita ovogodišnje festivalske konkurencije.

Mora se reći da je film koji se odvija u porno kinu u filipinskom gradu Angelesu, većinu gledatelja iznenadio svojim  nesmiljenim i drskim soundtrackom.

- Ljudi su mislili da je u pitanju greška, ali nije. U ovom filmu zvuk je dio priče i sama priča. Želio samo prizvati bučno okružje, zvučno zagađenje na koje se kino publika navikla, kao i prostituciju koja je prisutna u filmu - objašnjava redatelj.

Ista je stvar i s prljavim, zasićenim osvjetljenjem koje na neki čudan način uspijeva prenijeti mirise, posebice one loše.

 - Neki misle da sam snimio digitalnom video kamerom i zatim prebacio na filmsku traku, ali nisam. ‘Serbis’ je snimljen na Kodakovom filmu. Dodao sam jer nisam želio da bude previše čisto, previše glamurozno - komentira Mendoza.

- Dobro zarađujem s reklamama, ali ispunjen sam tek kada radim filmove. Odakle ja dolazim, deset posto ljudi je bogato, a 90 posto je siromašno. Za ove druge snimam svoje filmove - zaključuje.
Ali isto tako i za naše zadovoljstvo.