Mala priča o parkiranju

Prije neki dan smo žena i ja otišli u grad i ušli u supermarket. Razgledali smo robu i kupili neke sitnice.

Kad smo izašli, nakon deset minuta smo pred prodavaonicom. Zatekli policajca koji je pisao prijavu za pogrešno parkiranje.

Približili smo mu se i ja sam rekao: "Zar ne biste mogli imati malo više poštovanja prema starijima? To nam je prvi put, mi smo u penziji i zašto baš nas hoćete kazniti?"

Tip nas nije udostojio ni jednog pogleda i nastavio mirno pisati prijavu. Tada sam mu rekao da je "nacistički smrad". Na to je policajac podigao pogled, oštro me gledao jedan trenutak, te odmah poslije toga počeo pisati i drugu prijavu za izlizane gume. Na to mu je moja žena rekla da je "obično kopile".

Tip je mirno drugu prijavu pridružio prvoj ispod brisača stakla i nastavio pisati treću.

Potrajalo je to dvadesetak minuta - što je on više pisao, to smo ga mi više vrijeđali i obratno... što u stvari, gledajući s osobnog stanovišta, nema nikakve veze i nije nas uopće pogađalo.

Naime, mi smo u grad došli autobusom...

Eto vidite, od kada smo u penziji, pokušavamo se malo razonoditi i zabaviti. To nam je veoma važno u ovim godinama!